Hrana je naša osnovna životna potreba, uz vodu i kiseonik.
Hranom smatramo svaku materiju koja se prerađena, delimično prerađena ili neprerađena koristi za prehranu ljudi. Hranu jedemo kao namirnice. A šta se nalazi u svakoj toj namirnici? Hranjive materije.
Zato kad pričamo o hrani pričamo o glavnim vrstama namirnica i hranjivim materijama koje one sadrže.
Hranjive materije delimo u 5 osnovnih grupa: Ugljenihidrate, proteine, masti, vitamine i minerale.
Pravilna i nepravilna ishrana
Važno je znati da ne postoji zdrava i nezdrava hrana, već pravilan ili nepravilan način ishrane. Sve namirnice mogu biti deo pravilne ishrane, samo je potrebno da vodimo računa o tome koliko često ih jedemo, i u kojoj količini. Važno je za zdravlje da unos hranjivih materija tokom dana / ili nedelje bude uravnotežen. Piramida pravilne ishrane razvrstava hranu u 6 osnovnih kategorija. Koje uz fizičku aktivnost, kao i dovoljan unos vode tj. tečnosti trebaju biti zastupljene u ishrani.
Ponovimo koje su to:
- Žitarice i proizvodi od žitarica
- Povrće
- Voće
- Mleko i mlečni proizvodi
- Meso, riba, jaja, mahunarke
- Ulja, masti
Principi pravilne ishrane se nikada ne menjaju: raznolikost, umerenost i ravnoteža.
Piramida pravilne ishrane služi nam kao glavni pokazatelj koliko nešto treba jesti. Prihvatanje i usvajanje pravilnih prehrambenih navika počinje sa razumevanjem vrsta i svojstava namrinica, koje su deo naše svakodnevice.
Sva hrana koja je bogata kalorijama a ne sadrži raznolikost i bogatstvo hranjivih materija trebala bi se jesti u što manjoj količini i samo povremeno, a tipični predstavnici bili bi: slatka gazirana ili ne gazirana pića s velikim sadržajem šećera, slane grickalice s velikim sadržajem soli i masnoća poput čipsa, kao i razni slatkiši.
Ovaj članak je pod pokroviteljstvom kompanije Nestlé i programa „ZDRAVO RASTIMO“
Oni navike školaraca u Srbiji menjaju nabolje
Kroz edukativni program ZdravoRastimo, koji se već deceniju sprovodi u školama širom Srbije, do sada je prošlo više od 100.000 osnovaca koji su zahvaljujući angažovanju posvećenih nastavnika motivisani da se vrate na sportske terene i da se uključe u pripremu zdravih obroka. Samo u toku školske 2020/2021 godine, u našoj zemlji u projektu je učestvovalo 25.000 dece iz oko 100 osnovnih škola, a Srbija se u odnosu na druge zemlje u kojima se program sprovodi istakla po tome što je veoma zastupljeno međuvršnjačko obrazovanje, gde stariji učenici uče svoje mlađe drugare o važnosti pravilne ishrane i redovne fizičke aktivnosti.